BALADA O DUŠAMA PALIH BORACA

U ulici sjenovitoj Proleterskih brigada
cirka
devedeset posto kuća otpada
na rutave novobogataše.

Čuje se noćom cirlik i svirka
i dugo pocupkuju zahuktale snaše.

U grdni jedan vakat,
pred zoru kad umor skoli,
podrigivače biznismene
moli
sablazni jedan šapat
(mužika? zanesenjaka? žene?):
knjige, knjige braćo
a ne zvona i praporci.

O, jesu li spokojni sinovi ove grude
sa planina, sa reka – pali borci
čijim dušama strogo sude
(dušama koje sneno plutaju
u raju
bogazama proleterskih brigada)
pravednici gospoda mlada.
(Hik, ovde; hik, sada.)