Аутор предлога новог црногорског правописа је Андан Чиргић, први доктор црногорског језика, који је то звање стекао у Хрватској

Подгорица – Црногорски правопис ће, уколико влада одлучи да га усвоји, убудуће бити „богатији” за два слова – „сј” и „зј”, односно две графеме које су настале ијекавским јотовањем „с” и „з”. Председник Савета за стандардизацију црногорског језика Бранко Бањевић јуче је, како је најављено, требало да Министарству просвете и науке достави предлог Правописа савременог црногорског језика са правописним речником.

Савет за стандардизацију, чији је основни задатак израда правописа, граматике и речника, почетком ове године формирала је Влада Црне Горе. Након одлуке о формирању, помоћник министра просвете и науке Ћазим Фетаховић рекао је да је том одлуком направљен први значајан корак ка институционалном утемељењу црногорског језика, те да ће правопис, граматика и речник црногорског језика, после усвајања, постати „саставни део јавно важећег образовног програма у Црној Гори, који утврђује Савет за опште образовање”.

Члан Савета за стандардизацију црногорског језика Аднан Чиргић саопштио је јуче новинарима да предлог који је урадио Савет за стандардизацију садржи седам правописних начела од којих прво гласи да је „модел за црногорску стандардно-језичку норму заједнички општи језички слој који припада свим аутохтоним црногорским грађанима”.

„Друго начело гласи да ће се Правописом у Црној Гори поштовати правило ’Пиши као што говориш, читај како је написано’”, пренели су подгорички електронски медији Чиргићеви изјаву дату јуче агенцији Мина. „Треће начело је – ијекавица је нормативна у складу са црногорском традицијом и савременом употребом”.

Четврто начело, каже он, гласи – општецрногорски фонеми „ћ”, „ђ”, настали ијекавским јотовањем, и још два, настала ијекавским јотовањем гласова „с” и „з”, део су црногорске стандардно-језичке норме. 

„У складу са тим, те две фонеме имаће своје графеме у азбуци и у абецеди”, истакао је он. Према петом начелу биће кодификован стандардни црногорски четвороакцентски систем са дужинама. Шесто начело гласи да се правописом црногорског језика неће спроводити језичка архаизација у Црној Гори, нити се њиме могу нормирати локализми, дијалектизми, провинцијализми који су изван опште савремене употребе у нашој држави.

Седмо начело, како је појаснио Чиргић, гласи – у свему осталом, осим ако другачије не налаже савремена црногорска језичка пракса, неће се одступати од правописа српскохрватског језика који је до сада био у употреби у Црној Гори.

Овакав предлог подржало је десет од укупно тринаест чланова Савета. Чланови тела за израду правописа су Рајка Глушица, Татјана Бечановић, Зорица Радуловић, Игор Лакић, Рајко Церовић, Зувдија Хоџић, Младен Ломпар, Мирко Ковач, Миленко Перовић, Чедо Вуковић, Милорад Стојовић, Аднан Чиргић, а председник је Бранко Бањевић, иначе председник Матице црногорске.
Нова правописна начела нису желели да потпишу Игор Лакић, Татјана Бечановић и Зорица Радуловић. 

Савет још није саставио нову граматику црногорског језика. Аутор предлога новог црногорског правописа је Андан Чиргић, први доктор црногорског језика, који је то звање стекао пре нешто више од годину на Филозофском факултету у Осијеку, где је бранио тезу на тему „Говор подгоричких муслимана”. Он је уједно и директор Института за црногорски језик и језикословље „Војислав П. Никчевић” из Подгорице.

Редовни професор на Филозофском факултету у Никшићу др Јелица Стојановић казала је за „Политику” да је све што ради Савет ненаучно, нестручно и лажно.

– Што год да уведу то је политички пројекат који нема везе са струком и науком – каже Јелица Стојановић, која је професор старословенског и историје српског језика на Одсеку за српски језик Филозофског факултета у Никшићу. – Што год да се нормира или не нормира, то је српски језик. Једно су дијалекатске црте српског језика, а друго стандардни књижевни језик – додаје она.

Јелица Стојановић наглашава да је проблем и у томе што се не зна да су „сј” и „зј” алофони, односно изговорне варијанте фонеме, а не фонеме, али и то искључиво у српском језику.

„То је до сада образложено у многим научним радовима”, подсећа Стојановић и додаје да „језик мора бити систем и системски организован. Питање је онда како у систем уклопити јекавско јотовање, јер би то подразумевало увођење јотованих облика у речима као што су: ћеме од тјеме (теме), ћелесни – тјелесни (телесни), ђело – дјело (дело) или ђечак према ђевојчица (девојчица)”.

Политички пројекат, односно уписивање у Устав имена језика који не постоји, објашњава Стојановићева, наметнут је „и једној озбиљној научној и стручној установи као што је универзитет, отварањем студијског програма за непостојећи језик”.

– Тиме су преварени студенти који су уписани на тај програм. За студије језика за који не постоји ни квазинорма почиње школска година, а нису се договорили ни шта би то могао да буде „црногорски језик”, ни шта ће нормирати – каже професор др Јелица Стојановић.

Подсетимо да су професори са Одсека за српски језик Филозофског факултета у Никшићу одбили да предају на новоформираној групи за студије црногорског језика.

Ђорђе Брујић

[објављено: 29/08/2008]

Михаило Меденица

Новојезички клесари

Је ли Црна Гора, сада, фамозном стандардизацијом „матерњег” језика и писма, на корак од заокруживања целине националног идентитета или је три корака даље?

Јел’ то исти онај пут којим су и хрватски лингвистички „знанственици” својевремено повели ондашњи језик, растребљујући га од нерастребљивог – призвука српског?!

И то толико острашћено и коренито да данас сами себи звуче смешно и бесмислено када се разговоре новохрватским…

Притом, не приписујем ја српском језику божанске атрибуте, нити осталима спочитавам право на постојање, напротив.

Језик и јесте једно од највећих блага народа, све док му извор, ток и обале јесу у том истом народу. А, свиђало се то некоме или не, народу Црне Горе јесу у српском језику.

А, што је најбитније, због тога нису ништа мање самостални, поносити, или ако хоће и – самоникли.

Засигурно нису српско робље ако говоре српским језиком. Међутим, јесу робови предрасуда којим их плитки умови калеме на криву страну. Све до тренутка када ће им само врисак остати као аутохтоно и чисто средство комуникације…

Знате, за ватру се каже да је „добар слуга а зао господар”! Нешто слично ће бити и с „црногорским” језиком, наставе ли дукљански косци да сатиру мирисне ливаде ондашњег језика!

Он особен јесте и те самосвојности ваља љубоморно чувати, али не и успињати се до граница глупости, не би ли се черечењем њих добио какав монструм који ће смерним подизањем руке у климатизованим просторијама Савета за стандардизацију језика бити изгласан за језик.

Званични, обавезујућ и подобан да уђе у уставне одредбе.

Па, хајде онда лепо у нови „крсташки поход”: расписмењавања и описмењавања народа.

Можда почети од најстаријих надгробних плоча, као најнезгоднијих сведока… На оној, мога прадеде, пише: „Гроб истакнутог црногорског ратника Мијаила Ђ. Меденице”.

Молио бих новојезичке клесаре да исправе уколико има неких нејасноћа и превише србизма.

Међутим, национална припадност славном претку никада није сметала да говори српским језиком, нити да му то пише у свим сачуваним, званичним папирима и документима.

Државност с тим нема везе већ, рекох, глупост.

Или, у супротном, Америка, Аустрија, Швајцарска, Аустралија и још толико њих, заправо и нису неке нарочите државе јер – немају свој језик и писмо?!

Да не причам о томе колико ће (не)срећно решавање овог питања завадити и раслојити и овако расцепљен и растрзан народ, доле.

Мало ли су два бадњака (СПЦ и ЦПЦ) унели неслоге и немира међу те, надасве, добре људе, него их треба додатно хушкати једне на друге.

Падне ли крв, чини ли некакву разлику да ли је то учинила секира, сјекира или шекира (не могу на тастатури још да нађем то ново слово настало сједињавањем сугласника СЈ, а пише се као латинично С са апострофом)?

Треба ли Црна Гора да буде још црња, не би ли неки, на силу, оставили трага својег постојања?!

Ал’, нека се сете Његошевих речи: „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом”…

Михаило Меденица

[објављено: 31/08/2008]

Šta se dupera ove sezone

Blic - Ponedeljak, 01. septembar 2008. 08:29

U novim državama sve je novo, pa što Crnogorci ne bi menjali pravopis? Vidim da se u Srbiji izruguju nameri jezičkih i drugih vlasti osamostaljenog “oka u glavi” da u pravopis unese neka nova pravila, a prvenstveno foneme koje ne mogu da napišem a koji se, istina, čuju u govoru.

Opisno, a stručno, radi se o ijekavskom jotovanju fonema “ć”, “đ”, “s” i “z”, pa će sad ovi glasovi imati i svoje grafeme, aman ih u mom kompjuteru još nema, kao što ih nigde drugde nema, pa ih ne mogu napisati.

Pokojni Stojan Cerović, pre par godina, kada se, u okolnostima očiglednih separatističkih aspiracija rukovodstva Crne Gore, povela rasprava o crnogorskom jeziku, mogao je da se seti samo jedne reči s ijekavskim jotovanjem glasa “z”. Tvrdio je da zbog paščeta, šteneta, za koje se ponegde u Crnoj Gori kaže “biza” ne treba menjati pravopis.

Dobro, nije baš “biza”. To “z” se, laički da objasnim, izgovara tako što jezik i zube namestite kao da ćete izgovoriti slovo “j” a kažete “z”, pa šta ispadne. Čujem ovih dana, kad je rasprava o jeziku stasala do odlučivanja crnogorske vlade o novom pravopisu, da pored paščeta ima još dve reči s ovim ijekavskim jotovanjem glasa “z”, aman ih niko ne navodi kao doprinos raspravi.

Problemi s jezikom uvek postoje. Moja baba po majci, Podgoričanka starog kova, dočekala je vodoinstalatera koji je došao nešto da popravi u stanu, ovde u Beogradu, i prirodu kvara s vrata mu je opisala rečima: “Burla, burla, a kad skubnem ono prestane”, na šta je majstor rekao “Dobro, bako, doći ću ja po podne, kad bude nekog kod kuće”.

Te vrste nesporazuma svesni su i predlagači, pa kažu da se novim pravopisom neće sprovoditi arhaizacija crnogorskog jezika, niti će se njime normirati lokalizmi, dijalektizmi i provincijalizmi koji su izvan opšte savremene upotrebe u “našoj državi”.

To ohrabruje u nadi da ćemo se i dalje razumeti što god da crnogorska vlada odluči, a opasnost nije mala samo kad bi neko hteo temeljno da istrese jezičku vreću.

Evo primera iz rečnika romanizama u Crnoj Gori, primenjenih u jugoistočnom delu Boke Kotorske: duroglav! To je sastavljeno od italijanskog “duro” i srp-hr. reči “glava” i znači - tvrdoglav. S tim bih se još nekako izborio, ali šta znači - duperat. Rečnik kaže da je značenje nositi, upotrebljavati, stavljati. i navodi primer - “Ne duperavam ti to odavno”.

S druge strane, ohrabruje i to što se u Crnogoraca još ne vidi nakana da izmišljaju nove reči, poput zapadne jezičke sabraće koja lete “zrakomlatom”, a fudbaleri im utrčavaju u “zaleđe”.

Čini mi se da ćemo se razumeti i kad promene ta četiri fonema i karakterišu ih s četiri grafema, a da ne govorim o “kodifikovanju standardnog četvoroakcentskog sistema s dužinama” što neće biti nikakav problem. To je ono kad pričate viceve o Crnogorcima, pa imitirate njihov način izgovora. Dakle, mnogo buke ni oko čega, osim ako se i ovo ne pretvori u silnu politiku od koje ovde narod uvek ima štetu obrnuto proporcionalnu koristi koju iz toga izvlače političari.

Jezik je, uostalom, živa stvar i menja se u skladu s napretkom civilizacije, društvenih okolnosti i kulturnih modela. Jedino još da mi pokažu nekog ko za štene kaže “biza”.

Dragoljub Žarković