Четири протестне песме

Четири протестне песме
Мајстори који кроје старе и нове неспокоје
Елагабалавац
Као врло мал
Царем императорем постал
Шалабајзер Елагабал.
Уз дворске фолове
Уз препуне столове
Правио је елагабалове.
Царски је скривао двор
Његов тужни скор
Отмен прљав веш:
Много спрдњи и шал
Понеки грозни леш
На хиљаде ситних зал.
На ниске гране спал
Великог царства
Император мал
Недорасли Елагабал.
И с њим (о, грехота)
Поштована
Учитељица живота.
Назад Марш
Слушам их како веле:
Свако нам добро желе;
Да нам се стада беле,
Да нам се роје челе,
Да прелива из саћа,
Да нам се жене браћа,
Да се удају селе,
Витке ко вите јеле.
Слушам их како веле…
Марш, фуњаре!
Марш, џукеле! (2х)
Слушам их да се туже
Како нас дан-ноћ служе;
Друже, хоће да пруже
Хлеба, соли и руже!
(Слаће од свиле уже
Кад нестане муже.)
Слушам их како се туже…
Марш, битанге!
Марш, лопуже! (2х)
Меру Вара Дара
Пре или касније
Опскурност израсте
У дело најсјајније.
Фама незвана дође
Саму себе оглође
Народу остане пост –
Бели се обмане кост.
Слама се простре
Да љупкост породи
Нове монстре.
Величина
Подлачког чина
Биће једина
Оставштина.
У Краљевству Јаонама
У Краљевству Јаомени моћни владар Шер Без-Ухов
Обећао теби, мени (обећао изнебухов)
Да ће свијет да засени, да ће Устав да промени.
У Краљевству Јаомени скупили се обдарени
Без-Ухову уз чакшире и већали ко кретени
Ил ће Српство да прошире, ил ће ђаво да се штени.
У Краљевству Јаотеби сви се плаше од исхода;
Како не би, како не би? Може остат дом без крова
У уши је ушла вода оглувелог Без-Ухова.
Бојимо се, тата, мама да се копа веља јама
Из које ће да покуља,безнадежна ко Букуља,
Наше муке пресна тама у Краљевству Јаонама.