DE GOLA ISTINA

Morijak svjedoči da De Gol mirno pristaje da mu se krnji Carstvo, ako je to realnost (naše mrše kilave li kilave, sitnosopstveničke duše). On vidi da je opasnost od Parlamenta smrtna. On zna da antifašizam može biti i nenacionalan (nenarodan). On zna da je prizemni antikomunizam malouman, i da je Rusija – Rusija. On zna da supernacionalist Bulanže – bulanži. Englezi su potpalili lomaču za Jovanku na jednom trgu u Ruanu, ali je to bilo nekad! E pa lepo, od Amerike ćemo biti odvojeni, a uz nju! Kolaboraciji hajde da uračunamo u plus organizovanje – radnih omladinskuh akcija (o pojmu ORA kod ne smije da zucne, od kretena). Nikada se nije obratio francuskom narodu kao vernik jedne određene Crkve (a bio je katolik; Toma bogami oće). De Gol: E pa lepo, oni koji su držali mač u rukama, da ga upotrijebe kad zatreba, polomili su ga, a ja sam podigao onaj krnjotak! Jer je još Napoleon govorio, general potčinjen neprijatelju nema više pravo da izdaje naređenja. Drugog oktobra 1941, kad mu je vreme, De Gol pominje “hronično zlo germanizma”. Šta je ovo, samovolja partija iznad nacionalnog interesa (ko kod nas tom zlu da stane nogom za vrat)? De Gol uviđa: jedan ovakav rat je revolucija, i te kava, neviđena (a pomeni to maolumnicima kod nas). Učmali akademici, generali onemoćali pod bremenom odlikovanja, ha! Vojska ne može da se prepusti komandama stranih vlada, makar bila i Amerika u pitanje (ono što Kralj Nikola nije znao)! Mornarica? Naša! Atomske bombe? Naše! Vojni avioni? Naši! A znate li ko je “Deda-Poraz”; Peten (jen, dva tri – ko je pomislio na Nedića?).

Morijak komentariše da je “Najskuplja, najpogubnija politika tražiti nešto od sviju, a nikad ne dobiti”. Sve suprotno od ovoga je ovde konstanta politike!

Morijak veli: “Kad De Gola više ne bude, on će i dalje biti tu”. Kod nas, rulja se sprda sa parolom “I posle Tita - Tito”.