DRAGI GOSPODIN JOKSIME

(još jedna pozajmljena pesma)

Sve je, Gospodine Joksime,
tako mirno oko mene,
otmeno mirno, bez žurbe i plahosti.
Rim je hram, škola i lečilište…
Ponekad me samo tišti, moj
stari bol: od čitavih razredâ,
od ljudi darovitih,
ozbiljnih, istrajnih od radnika,
ostane samo dim?…
Kako Vi mislite,
dragi Gospodine Joksime,
o ovome –
rodna je zemlja pomalo kriva
za sudbine dobrih sinova
svojih…
Lepo; ali zašto smo samo ovo,
i samo dovle?

Najbolje dete
varošica ova što rodi,
ne prihvatismo kad je
trebalo,
i kako je trebalo.
To je sramota za sve nas.
A sramota
i za ono Groblje tamo.

Isidora