ZADUŠNI BRAV

Povodom četrdesnice za Životu Aksentijević održan je kod njegove kuće u Virovcu obred klanja zadušnog brava. Detalje mi priča Milena.

Ovan težak preko sto kilograma se dovede na ćilim koji je prostrt u dvorištu. Obred počinje oko podne. Oko vrata ovna stavlja se vijenac od poljskog cvijeća. Čak se životinji i nude neke đakonije na poslužavniku. Verovatno se izgovaraju i neke riječi pritom, ali ne znam detalje. Onda se ovan kolje. Peku ga na ražnju. Ispečenog ovna donose pred okupljene seljane, dižu uvis, da božanstva vide žrtvu koju je porodica prinijela; to se zove prikazanje (?) brava. Celom ceremonijalu prisutan je i pop Srpske pravoslavne crkve, on ne negoduje i učestvuje u ritualu kao i svi drugi, mada zvanično Crkva ne propagira paganske običaje, naprotiv. Starice iz sela su aktivne u podučavanju šta sve i kako valja učiniti, pa da zadušni brav ispuni svoju funkciju komuniciranja sa preminulim i njegovo preporučivanje božanstvima za dobar tretman na nebesima. Naravno, među okupljenima ima i onih koji u sebi negoduju povodom ovog ili onog detalja u procesu pogubljenja brava. Ali solidarno ćute. Svi uveče jedu brava, uključujući i popa SPC.

Porodica i uži krug prijatelja, ne znam u kojoj fazi aktivnosti, nađu vremena da odu na groblje. Venac koji je bio oko vrata žrtvovanog ovna sada je krvav i takav se nosi da se postavi na krstaču na grobu. Stavlja se hrana i piće na grob, ali bukvalno na zemlju, bez prekrivača, podmetača ili stolova i stolica. Ovo je posebno iritantno za mlađe osobe, koje se mršte.

Čini se da je ovo jedan uhodan ritual, koji potiče iz davnina, prije hrišćanstva, i koji se nastavlja u sličnom ili malo modifikovanom obliku. Njegova paganska priroda je nesumnjiva. Ja prvi put čujem od Milene da se ovan žrtvuje za 40 dana, i to ovako. Nikada nijesam čuo u Crnoj Gori za zadušnog brava. Možda zbog toga što se u siromašnijim sredinama često ne može lako naći ugojen, odrastao i rasan ovan? Postoje daće, to da, ali uglavnom kod pokojnikove kuće za manji broj ljudi, i koliko ko može. To je nešto drugo, jeste formalno za dušu pokojnika, ali bez obrednih detalja koji bi značili umilostivljenje bogova. Služi se vruć krompir, bijeli smok i posebno ukusno kuvano meso od krtine. Pije se rakija i pivo.

U stvari, četrdesnica za Životu, dobrog čovjeka, bila je drugog maja 2018. i porodica je posetila grob. Zadušni brav, pak, održan je u subotu 5. maja, kao posebna manifestacija za širi krug komšija, prijatelja i poznanika. A Života je zaista poznavao mnogo ljudi i sa svima bio prisan. Oko sto ljudi je bilo prisutno žrtvovanju brava; večeralo se u devet “sesija”. Sve se okončalo kasno, neđe oko ponoći.

Ovo zapisujem kao događaj koji mi je interesantan, ali sa osećanjem velikog poštovanja prema svim učesnicima događaja, bez izuzetka.