ŽUSTRI ONFRE
Britka knjiga Ateološka rasprava počinje (naravno) citatom Ničea:
Evo nekih važnih mesta u knjizi:
1. Vernik, još hajde de; ali onaj ko polaže pravo da mu bude pastir, e, to je previše… Moj ateizam se pokreće kada privatno verovanje postane javna stvar i kad se u ime jedne lične mentalne patologije prema njoj organizuje i svet za drugog.
2. Veoma rano Epikur mora da se suoči sa optužbama za ateizam.
3. Ateizam koji podrazumeva jasno tvrđenje da bogovi ne postoje.
4. Otuda jedno novo i više radilište za ateizam: Melije je poricao svako božanstvo, Holbah je demontirao hrišćanstvo, Fojerbah je dekonstruisao Boga, Niče otkriva menjanje vrednosti; ateizam ne treba da dejstvuje isključivo kao cilj. Ukinuti Boga svakako, ali radi čega? Radi drugog morala, nove etike, novih vrednosti, neizmišljenih jer su neizmislive, eto to omogućuje ostvarivanje i prevazilaženje ateizma. Strašan zadatak i koji tek predstoji.
5. Vjeronauka u školama:
6. Nastava veronauke ponovo uvodi vuka u tor.
7. Alhemija na kursu iz hemije.
8. Zato što Bog postoji sve je dopušteno. A ne obrnuo.
9. „Postmoderni ateizam ukida pozivanje na teologiju, ali i na nauku, da bi se izgradio moral. Ni Bog ni Nauka, ni inteligentno nebo, ni matematički stavovi, ni Toma Akvinski, ni Ogist Kont, niti marks. Nego Filozofija, Razum, Korisnost, Pragmatizam, individualni i društveni Hedonizam, sve pozivi da se krećemo na tlu čiste imanenetnosti, starajući se za ljude, pomoću njih, za njih, a ne pomoću Boga, za Boga.”
10. Pavle – žudnja za osvetom jednog impotentnog nedonoščeta.
11. „Dekonstruisati monoteizme, demistifikovati judeo-hrišćanstvo – ali i Islam, naravno – zatim demontirati teokratiju, eto tri početna polja rada za ateologiju. Potom raditi na novom etičkom odnosu suprostavljenih snaga i stvoriti na Zapadu uslove za istinski posthrišćanski moral u kome telo prestaje da bude kazna, zemlja dolina suza, život katastrofa, uživanje greh, žene zla kob, inteligencija osnov podozrenja, a čulno uživanje večno prokletstvo.”
12. Ko je autor Isusa? Marko.
13. Jevanđelisti stvaraju istinu, po sto puta ponavljajući fikciju.
14. Antihedonistički radikalizam hrišćanstva potiče od Pavla.
15. Mali, mršav. Ćelav, bradat, Pavle iz Tarsa… Videti analizu, 175.
16. Vatikan voli Adolfa Hitlera.
17. Ante Pavelić, 227.
18. Hitler nikad nije bio isključen iz Crkve, niti Moja borba stavljena na Indeks! 229
19. Hitler „ateista”, str. 230.
20. Gasne komore se mogu, znači, zapaliti na ognju svetog Jovana (II, 14).
21. Ne ubij… sem s vremena vreme – kad ti to Crkva bude kazala.
22. Avgustin, svetac po zanimanju, ulaže sav svoj talenat da opravda ono najgore u Crkvi: ropstvo, ratovanje, smrtnu kaznu itd.
23. Smrt paganina je slava hrišćanina. (Bernar iz Klervoa)
24. Atomska bomba omogućuje da se ide ka miru. (Jovan Pavle II)
25. Francuski episkopat: Treba se boriti protiv dominatorske i agresivne prirode marksističko-lenjinističke ideologije. Onfre: Bog te mazo! Kakva čitka odluka, kakvi jasni stavovi! Kako bismo voleli tako jasnu i otvorenu osudu nacizma za vreme njegove dvanaestogodišnje vlasti. Čak bismo se zadovoljili takvim moralnim iskazom posle oslobađanja logora…
26. (Jovan Pavle II) ćuti o pripremama, ćuti za vreme pokolja (Hutija nad Tutsima) – više od milion izginulih za tri meseca (između aprila i juna 1994) – ćuti posle otkrivanja obima užasne nesreće, sprovedene uz blagoslov Fransoa Miterana – Jovan Pavle II napokon izlazi iz svog ćutanja da bi napisao pismo predsedniku Republike Ruande 23. aprila 1998. Njegov sadržaj? Potresen je? Saučestvuje? Kaje se? Žali? Okrivljuje svoje sveštenstvo? Distancira se? Ne, uopšte ne: on traži odlaganje smrtne kazne za Hutu zločince odgovorne za genocid. Nikada neće izustiti nijednu reč za žrtve.
27. I za kraj, programske reči: ni Biblija, ni Koran!
28. Oda Holbahu:
29. O proganjanju pagana:
30. O Majn kampfu: