Politika u slavljeničkom transu

Politika u slavljeničkom transu

Hitler, pošteni rodoljub zagledan u zvezde

Piše: Vukota Babović

Odgovorni mesija, po Politici: Adolf Hitler, propovednik zagledan u sebe

Novinar sabira utiske i vidi duševno previranje i prelom u ovom “poštenom rodoljubu i sasvim prosečnom Nemcu”. Kakav je još Hitler? Odgovorni mesija. Zatvara se u sobu, i sebe, da mnogo čita i duboko kontemplira. “On je nesumnjivo pošten čovek i možda se i njemu samom čini da nije dovoljno dorastao da igra tako krupnu ulogu u jednom narodu, za koji čvrsto veruje da je obećani božji narod. Ovaj Nemac isto bi tako neumorno radio za dobro svoga naroda i da je ostao običan radnik. Sad kad veruje da je postao bogomdani vođ, on nije ponosan tim nego zabrinut”

Glavni urednik Ljiljana Smajlović i njeni novinari obeležili su ovih dana jubilej, sto deset godina od pojave dnevnog lista Politika. Objavili su i specijalni dodatak naslovljen Naši velikani. Tu se našlo mesta i za tekst Hitler ante portas, prilog Predraga Milojevića, ondašnjeg berlinskog dopisnika. Datum je 21 decembar 1930.

Kad obeležavate više od stoleća rada, a ilustrujete postignuće prilozima iz samo dve (međuratne) decenije, nevoljno se pitate ne šta se obelodanjuje, nego šta se skriva? Nema mesta za Ribnikare? Neka bude i tako. Pročitajmo ponovo gospodina Milojevića.

Novinar opisuje jedan Hitlerov zbor na berlinskom univerzitetu, u sali koja se zove Novi svet. Prenosi atmosferu u prostoriji (akademska omladina kao presovana čeka veliki trenutak) i ispred zgrade (užasna buka pred vratima). Ozvučena je i ulica. Izveštač primećuje: učesnici su netolerantni, više su toleratni, ali tolerancije i inače nema pa nema uzduž i popreko svetskog prostora i istorijskog vremena.

Govori Hitler. Demagog koji to nije. Ekonom grofovskog imanja. Pesnica fašističkog pozdrava. Ozbiljan, skoro zamišljen, od rulje distanciran tribun nekompliciranog lica. Pazite sad: govori kao za sebe. A propovednik. Često se zagnjuri u sebe. Plaši druge, a sam je uplašen. Bogomoljac.

Novinar sabira utiske i vidi duševno previranje i prelom u ovom “poštenom rodoljubu i sasvim prosečnom Nemcu”. Kakav je još Hitler? Odgovorni mesija. Zatvara se u sobu, i sebe, da mnogo čita i duboko kontemplira. “On je nesumnjivo pošten čovek i možda se i njemu samom čini da nije dovoljno dorastao da igra tako krupnu ulogu u jednom narodu, za koji čvrsto veruje da je obećani božji narod. Ovaj Nemac isto bi tako neumorno radio za dobro svoga naroda i da je ostao običan radnik. Sad kad veruje da je postao bogomdani vođ, on nije ponosan tim nego zabrinut.”

Novinar pravi beleške, ali nema šta da izdvoji! Hitler, miran i prostodušan Nemac (primerak božjeg naroda) zagledan u zvezde; njegove reči ne treba štampati. One se iracionalno upijaju (odvojiš li reči od Hitlera, ne ostaje ništa). Pa ipak, kakve su te banalne i dosadne reči? One imaju astrološko-ideološku nedokučivost. Zvezde nas uče snazi, one preziru lenjivce i kukavice. Nemstvo će pobediti kroz borbu, žrtva je svetinja.

Zajednica, opštost, Bog i Narod (3 puta). Tako je govorio pošteni Zaratustra, u momentu kad je već imao 107 mesta u Rajhstagu. I samo što nije bombardovao Beograd. I samo što nije ugušio šest miliona Jevreja, i samo što… Tako imamo iz prve ruke sliku nacističkog okruženja i u centru njegovom crnu rupu nepomućenog poštenja!

Te 1930. mogao je profesionalni novinar, uz to velikan, pa još naš, na licu mesta, u samom gnijezdu pravednih stršljenova, videti da se zlo uveliko sprema i događa. Eno ih nobelovci Tomas Man i Albert Ajnštajn: užurbano se pakuju da sačuvaju goli život od poštenih ubojica. Gde bi mogli biti bezbedni? Ne bliže od Amerike. Slobodna Evropa je imala bliski susret sa konclogorima pod komandom Nemstva.

Nije lako prognozirati, neke rečenice u novinama možemo oprostiti. Iz perspektive onih koji znaju šta je sve ubrzo napravila ta prostosrdačna poštenjačina pitamo: koji je duboki smisao svečarskog reprintovanja Milojevićevih reminescencija o halabuci fašističkog ološa i poruci firera (tog zamišljenog i zabrinutog mesije, od rulje distanciranog i zaplašenog propovednika, poštenog bogomoljca, dobronamernog neumornika)? Gde su velikani, a gde dživdžani? Da sumiramo: Ko o čemu, redakcija o poštenju. Posle udarničkog posla, pitam vas: drugovi, jeste li sumorni?

Tako se ne radi. Opasno je.