Sećanje na sjećanja

SEĆANJE NA SJEĆANJA

Na moj polemički prilog od 4. septembra osvrnuo se g. Petar Grujić (tekst u Danasu od 10. septembra, u rubrici Dijalog). Stekao sam utisak da on generalno odbija moj dopis, za koji se teško može reći da je kolumna. To ne bi bio razlog za dalje dopisivanje. Takođe, on je izneo utisak o mojoj prevelikoj sujeti; na slične opservacije pogotovu nikad se nije repliciralo.

I ništa više. Tako je propao napor da akcentujem bitne teme (po mom uverenju) vredne elaboracije.

Ipak ima još jedna sitnica! Nju je nečasno ne komentarisati. Ukoren sam zbog propusta sa ijekavicom. Da li sam se zbilja “sjećao” umesto “sećao”? Moguće! Bilingvista sam i trudim se da ovde u Srbiji upotrebljavam ekavicu, a ondje u Crnoj Gori ijekavicu. Ali s vremena na vreme ovde pogrešim, a s vremena na vrijeme ondje pogriješim! Ne oprostite što priznajem! Jedino, uzmite mi za olakšavajuću okolnost što ponekad, iz literarnih razloga, ovde namerno mešam, a ondje namjerno miješam dva dijalekta. Možda saopštavam banalnosti, no:

Iznenađen sam da g. Grujić može, iz fakta sv(j)esne ili nesv(j)esne upotrebe ijekavice u balkanskom lingvističkom kalamburu odmah nekog pokopati (daleko bilo) na plemensko groblje (ono od prije tri vijeka (ne pre tri veka), da se ne povampiri). Pojavu ću da izučim. Ako je počem dovedem u vezu sa Radovanovim zakonom protiv ijekavice, nikakvu krivicu ne priznajem.

Novine su efemeran proizvod, ali imaju jednu dobru osobinu. Nam(j)ernik će moći kroz pedeset godina da vidi ko je šta pisao, i kojim delom tela.