PRODAJA

Luster liči na sarkofag. Naniže, iz njega lije snažna mlečno−bela svetlost. U njoj se lenjo kupaju čestice prašine; plove oblačići duvanskog dima i povremeno proleti po neka leptirica nalik duhu koji je nameran da nagovesti prisustvo. Modrozelena čoja bilijarskog stola, natopljena mlazom izmivenih fotona, odiše spokojem. Teren je miran i izazovan. U centru igrališta stoje pioni, pet drvenih skladno stilizovanih figura, kao deca pred streljačkim strojem. U istoj liniji, uz poprečne šponde s jedne i druge strane stola miruju dve polirane crne loptice od ebonita, veličine avgustovske petrovače. Treća, crvena loptica, stoji pred drvenim strojem, ona je uz uzdužnu špondu i gleda razroko u svoje suparnice. To je početna pozicija igre. Stolu prilazi snažan, zdepast čovek. Nekoliko sekundi smireno osmatra ukupnu scenu. Povija se nad poprište. Uvežbanim pokretom primiče čelo taka do crvene loptice i kratko nišani. Onda energično udara uvežbanim, kontrolisanim trzajem. Očekivani sudar loptica, pod potrebnim uglom. Loptice lutaju zelenom površinom. Posle dva odbijanja, crna ruši tri piona. Igrač se namešta da nastavi igru posle uspešnog početka, udara i pokreće drugu crnu lopticu. Još jedan poen. Sledeći pokušaj nije uspešan, ali je bar prošao bez štete. Suigrač, visok i bled čovek četrdesetih godina, ubada u drvenu tablu na zidu, u potrebnu jamicu, drveni čep i oglašava početno vođstvo od četiri prema nula. Protivnička ekipa dobija ruku. Sa nestrpljenjem, crvenu lopticu udara prvi igrač suparničke ekipe. On je skladan pedesetogodišnjak, već sed gospodin nasmejanog lica. U narandžastom je prsluku, koji nosi preko karirane košulje zavrnutih rukava. Udarac je nervozan, čovek sa prslukom se mršti. Unapred zna, putanja crne loptice nije perspektivna. Crvena loptica se zakucala u ugao stola, i tu se vrti još neko vreme. Pre nego je kotrljanje prestalo, on se udaljava od stola, nezadovoljan; krajem oka ozbiljno gleda i procenjuje kakvu je poziciju ostavio protivniku. Visoki, bledi čovek, na koga je sada red, ima dobre izglede; potrebno je da uputi crnu lopticu pod uglom od deset stepeni u odnosu na liniju koja prolazi kroz centre dve kuglice; tu se ne zahteva naročito umeće i u perspektivi je desetka. On, međutim, ruši četiri piona i pušta nestrpljiv, možda i izveštačen uzdah nezadovoljstva. U sledećem pokušaju, odlučuje se na težak manevar dvostrukog odbijanja od šponde, sa perspektivom obaranja centralnog piona, što bi se knjižilo kao solidnih pet poena. Ali ne dozira udarac i kotrljanje loptice prestaje na santimetar od cilja. Osam prema nula. Četvrti igrač teatralno prilazi stolu. Pažljivo premazuje vrh taka plavom kredom. Obećava preokret. On je neodređenih godina, proćelav, sa brkovima. Procenjuje da je neophodan, u datoj konstelaciji, karambol. Uspeva mu, ali jedna od crnih loptica praktično više nije dostupna, stoji sakrivena strojem piona, dok se druga, očito, ne može efektivno felširati, što bi joj podarilo putanju kroz centar stola. Razočarano, brka udara lopticu bez sistema, ali jako. Igrači napregnuto posmatraju šta će slučaj da donese. Loptice su stale kako prvoj ekipi ne odgovara. Dve crne loptice su jedna do druge, zaštićene zidom piona od crvenog projektila. Ne postoji optička vidljivost. Zdepasti se mršti. Razmišlja. Onda podiže ruku, naručuje četiri piva. I za susednim stolom igra staje. Dva mladića i devojka u trenerci prilaze da proprate težak položaj i osmotre nezahvalni udarac. Zdepasti donosi odgovornu odluku. Pokušaće sa preletom crvene loptice preko zida. Dugo se koncentriše, a onda odsečno udara u podnožje loptice. Ona odskače, leti predviđenom lučnom putanjom i pada između dve crne loptice sa druge strane stola; karambol je i ima pravo na još jedan udarac. Aplauz. Plavuša na štiklama, utegnuta u struku, stiže sa pivom. Kratka pauza. Posle teškoće, koja je bila veliki rizik i pravi izazov, pojavljuje se, kao zasluženo opuštanje, čista, jednostavna postavka na stolu. Oborena su tri piona a vidljiva je još jedna šansa: da se traži desetka odbijanjem od šponde u začelju. Nailazi pad koncentracije; ovaj pokušaj nije uspeo. Zdepasti bez komentara šeta kroz salu; prilazi televizoru. Televizor leži na improvizovanom aluminijskom postolju, visoko na donjem bočnom zidu. Čuje se ton dok je ekran još zamračen. Drugi deo neke očito važne rečenice. Muški glas izveštava da je to, što isključena sprava nije mogla preneti, bez alternative. Onda se svetlo ekrana, kao kad sviće, postepeno pojačava. U krupnom planu je lepo lice čoveka koji se upinje da izgleda dobrodušno. Dve trećine ekrana rezervisano je za njegove brkove. Igrači za trenutak gledaju u televizor. S leve na desnu stranu ekrana preleću s vremena na vreme kratke, šiljate strelice sa šarenim lepezastim repom. Nadmeću se, u međuprostoru, dva mlada para u pikado veštini. U međuvremenu, igrač sa prslukom rezignirano odmahuje rukom, posle promašaja koji je morao biti zicer. Ljuti se na ideju da se dekoncentriše TV programom. Kod stanja jedanaest prema nula, Bledi uspeva da osvoji novih četiri poena i onda, rutinski, mada za njega neuobičajeno, dve desetke zaredom. Zdepasti, zadovoljno gunđajući, postavlja čep na brojku četrdeset pet. Interveniše spontano posmatrač koji samo što beše ušao u salu i čep je vraćen za ceo jedan red. Istivremeno je nezvani sudija diskretno opomenut (bio je to bucmasti, krupni šef lokala koji se pravovremeno umešao u nenadani spor) na fer plej, što pridošlica, začuđen, skrušeno prihvata. Očito, duel je počeo neuobičajeno. Na trećini seta, jedna ekipa gubi sa nulom, što se nikad nije dogodilo u višegodišnjoj istoriji suparništva. Raste napetost. Kada se ni u narednoj ruci gubitnici ne upisaše, počeše šale i komentari. (Slika na televizoru prelazi na široki kadar. Vidi se veliki, polukružni sto sa mikrofonima. Više zabrinutih osoba, s jedne i druge strane predsedavajućeg pokazuje ovakvu ili onakvu aktivnost. Neki, namršteni, pišu; drugi prelistavaju materijale ili pomno prate tekućeg govornika. U trenu, slučajno, kompozicija scene ima elemente Leonardove Tajne večere.) Bledi još jednom nadmašuje sebe i zarađuje u seriji dvadeset devet poena (njegov lični rekord). Ruku predaje gestom koji ni njemu samom ne izgleda valjan: u situaciji kad je bilo izgledno da će zaraditi bar još pet poena, odustaje od pokušaja iz straha da ne izgubi postignuto – prosto je ugurao crvenu kuglicu u ugao stola. Sledi uzdah olakšanja, pomešan sa nekom vrstom razočarenja u sali. Čovek sa brkovima, iz slabe pozicije, a da je i sam bio iznenađen, zarađuje jedan poen. Igra se nastavlja, sa promenljivom srećom učesnika. U jednom od pokušaja, pedesetogodišnjak pravi dugu seriju; skoro da preokreće ratnu sreću. U sledećih desetak minuta prelaze u vođstvo, ostvarivši rezultat četrdeset sedam prema četrdeset pet. Ponovo je na potezu brka s jaknom. Poeni su se mogli komotno ubirati, no pojavljuju se maleri. Krajnje trapavo, u prvom udarcu je ruka zadrhtala, popustili su znojavi prsti. Prekida igru, ispija čašu piva. Svi nazdravljaju. Skida jaknu, ostaje u plavoj teksas košulji. Ide do toaleta. Sve se te pripreme žalosno završavaju. Kuglica, dobivši krajnje neregularan udarac, preskače špondu i skakućući završava kod šanka. Zdepasti likuje. Maže dlanove kao gimnastičar, šepuri se. Udešava vrh taka, meri mu dužinu pogledom, procenjuje težinu. Skenira pogledom protivnike, gleda redom i posetioce, kojih je sve više. Ironično se konsultuje sa Bledim, obećava brzu pobedu. (Na ekranu dramatično nova okolnost. Zaravan (aerodrom?), mnogo tenkova, transportera i oklopnih vozila. Maskirani ljudi užurbano prave koridor. Neko važan ide iz dubine kadra. Vide se avioni u pozadini. Oficiri govore ruski. Neočekivano, ispred cele te sile uskače jedna svraka. Svraka je oprezna, ali odlučna u naumu. Posle prve stanke, pravi još dva kratka skoka. Ponovo osmatra. Onda nastavlja skakutanje. Crno-bela ptica je već na sredini ekrana. Povija dugi rep, balansira. Poleće, ubrzo aterira. Niko ne reaguje. Svi obavljaju zacrtane poslove. Svi igraju svoje važne i uvežbane uloge. Svraka stiže na desni kraj ekrana. Raport je predat. Kamerman odustaje.) Zdepasti zaista startuje pouzdano. Sigurnom rukom skuplja poene. Tri, pa dva. Pa opet dva. Sitni pogoci, ali uvek sa novim šansama koje koristi i to tako da mu se otvaraju nove prespektive. Skor od dvadesetak poena je na njegovom kontu, a tek se zahuktava. Dolazi i jedna desetka, odmah zatim briljantna petica (Bledi: stručno izvađen zub; zavidna stomatologija!) Temperatura raste. Vidna deprimiranost kod pedesetogodišnjaka i njegovog suigrača u džinsu. Glasno sabiranje: ekipa prelazi devedeset, čep je u zadnjem redu ljupkog, preglednog monitora. Bledi predlaže pouzdan, kukavički završetak serije. Kratka konsultacija uz novu čašu piva. Protivnici pozivaju na sportski fer plej. Publika insistira na svom nepisanom pravu – pravu da dočekaju častan ishod. Zdepasti, mirni čovek nastavlja. On ima poziciju iz koje slede, po njegovom mišljenju jednoznačne, predvidljive putanje, sa kojima on izlazi na kraj. Udara. Kuglica ruši jednog, posle odbijanja i drugog. U sledećoj rundi padaju još četiri vojnika. Pedeset pet žrtava u kontinuitetu. Sto poginulih ukupno. Potreban je još jedan. Profesionalno duga, majstorska serija od preko pedeset poena ostavlja protivnike u očajnom stanju, na smešnoj i žalosnoj poziciji ispod pedeset posto. A taj jedan poen koji nedostaje, bez odlaganja je izgledan: crna kuglica stoji na mestu koje se sa mesta crvene ocenjuje kao pouzdan kvart. Zdepasti ne žuri. Priprema se; i ne dopušta predaju; želi da okonča u trijumfu. Moli vojnika rezervistu da se malo pomeri, treba mu upravo taj ugao ciljanja. Zdepasti udara. Crna kuglica polazi predviđenim pravcem. Svi gledaju u nju. Posle dvostrukog odbijanja ona se lenjo rula prema drugom vojniku u stroju. Još malo, i usmrtiće ga. I tada, kao grom iz vedra neba odnekud se pomalja crvena kuglica. Strtelovito napreduje. Za delić sekunde prestiže crnu kuglicu, ruši susednog, prvog vojnika. I to je kraj. Prodaja. Tajac. Zdepasti je ukočen. Smrtno bledilo na Dugonjinom licu. Pobeda se izvrgla u sraman poraz. Sto četiri prema sto. Svi su zanemeli. Salu sad ispunjava buka helikopterskih motora. Na ekranu vidimo, iz letelica iskaču uvežbani komandosi i zauzimaju položaje duž neke važne saobraćajnice. Komandosi čuče, napregnuto osmatraju. Iznad njihovih glava proleću siktave pikado strelice. Komande su na engleskom. Seljak u belom kečetu aplaudira. Zdepasti udara u bilijarski sto; očajno i odsutno ponavlja: prodaja. Krupije gasi televizor i objavljuje fajront. Rezervista je opsovao.

Sarkofag je mračan. Na terenu groblje, sablasne senke ranjenih i poginulih. Na potamnjelom bojištu još tragovi užarenih glava. Crveno-crni koloplet i sutra će upasti u vrtlog sejući smrt u strojevima drvenih vojnika.